Grupa Wire je uvek bila moj favorit, još od prvog albuma Pink Flag iz davne 1977. godine. To što im se karijera sastojala iz perioda izuzetnih aktivnosti i perioda prestanka zajedničkog rada, nije umanjilo moju naklonost prema njima.

U sastavu: Colin Newman (vokali, gitare), Bruce Gilbert (gitare), Graham Lewis (bas, vokali) i Richard „Gotobed“ Gray (bubnjevi), Wire su u brzom nizu objavili tri izuzetno značajne ploče: Pink Flag (1977), Chairs Missing (1978) i 154 (1979). Svaka je predstavljala nešto sasvim novo i drugačije od prethodne.

Prvi put su prestali sa radom 1982. godine. Ponovo su se okupili da bi snimili EP Snakedrill (1986), pa zatim i odlični The Ideal Copy (1987) kao i A Bell is a Cup ...Until is Struck (1988). Album Manscape (1990) i poprilična promena u zvuku grupe dovodi do nezadovoljstva bubnjara Gotobeda, koji se osetio suvišnim i on napušta grupu. Pod imenom Wire objavljen je album The First Letter, a grupa se razilazi 1991. godine.

Poslednji period zajedničkih aktivnosti počeo je 2000. godine kada su Wire objavili nove verzije starih pesama na albumu The Third Day, a novi materijali su izašli dve godine kasnije na dva EP-a Read and Burn. Ubrzo je sledio i studijski album, superiorni Send (2003). U tom periodu snimljen je i koncert The Scottish Play koji predstavlja ultimativnu vizuelnu i zvučnu legitimaciju grupe. Treći EP Read and Burn objavljen je 2007. godine, Bruce Gilbert napušta grupu i Object 47 (2008) preostala trojka izdaje kao Wir.

Napokon, ove godine izašao je novi album Red Barked Tree. I dalje bez Gilberta , grupa se vraća svojim korenima, kako u procesu nastanka albuma tako i u samim pesmama. Zvuk poprilično liči na period 1977-1980, a pesme su vrlo različite od melodičnih, pevljivih, maltene hitova kao što su početna "Please Take" ili završna "Red Barked Tree". U prvoj Graham Lewis na zavodljivu melodiju peva „Please take your knife out of my back/And when you do,don’t twist it“,opisujući ljubavnu aferu da bi nastavio sa izuzetno direktnim obraćanjem „Fuck off out of my face/You take up too much space“. Ovo je tipično za novi album gde su tekstovi poprilično beskopromisni pa makar bile u pitanju i melodičnije pesme. Mnogo energičnije su "Moreover" i "Two Minutes", kao i Lewisov-a "Bad Worn Thing". Završna "Red Barked Tree" je prelepa Newman-ova kompozicija, melodična a opet tekstualno iznenađujuća.

Po Newman-ovom priznanju većinu pesama je snimio na svom iPodu uz akustičnu gitaru, na užas Graham-a Lewis-a. No, sve ove pesme uključujući i Lewis-ove dobile su novu snagu zahvaljujući zajedničkoj magiji ove trojice velikana.
Ovo je jedna od ploča koja se ne propušta. Upozoreni ste!